Категорија: KULTURA

Da Vojvođani vole dobro da jedu to je od davnina poznato, a takođe i da spremaju svoje domaće proizvode koji će trajati celu zimu. Sezona je spremanja zimnice, domaćice su uveliko vredne, a ne manjka ni gastronomskih festivala.

Jedan tradicionalan festival koji se svake godine obeležava održan je juče na Salašu 137 kod Novog Sada. U pitanju je „Bean“ festival ili u narodu poznat kao festival pasulja.

Ovo je samo jedan u nizu festivala koji se održava u okviru Rogalj festivala na kom se promovišu gastro manifestacije za ljubitelje dobre hrane i tradicionalnih specijaliteta, kao i razna takmičenja u pripremanju istih.

Bean festival održava se u okviru Rogalj festivala, na kom je predstavljeno puno seoskih festivala po Vojvodini koji se organizuju tokom godine, a koji su manje poznate široj populaciji.

Ove godine broj takmičara u kuvanju najboljeg pasulja je bio ograničen, razlog je bila svinjska kuga koja se pojavila u okruženju. I pored toga trideset ekipa je pripremalo pasulj na prirodnoj vatri ložeći drva, što kažu daje najbolji ukus jelu.

Uz bogat muzički program i po koju čašu piva, učesnici su se potpuno usredsredili na pripremu svojih specijaliteta dodajući skrivene sastojke. Najbolji pasulj na ovogodišnjem 19. Bean festivalu skuvala je ekipa kluba „Mrena“ iz Banatske Topole i oni su kao glavnu nagradu dobili šporet „Smederevac“. Drugo mesto osvojila je ekipa Šidske kobasicijade, dok je treće mesto otišlo ekipi „Žile i sinovi“.

– Iako imamo mnogo manifestacija u Srbiji, u Vojvodini oko 2.000 njih, mnoge ostanu neotkrivene a mi mislimo da upravo one zavređuju pažnju – napominje organizator „Bean” festivala Dragan Vukotić. – To su manifestacije koje rade za opšte dobro sela ali i za opstanak života na njemu, što je u ovom trenutku veoma bitno.

Za ljubitelje suhomesnatih proizvoda i paprike ova manifestacija je predstavljala mali raj, dok su oni istančanog ukusa mogli da isprobaju i proizvode od bundeve i različite vrste poslastica malih proizvođača.

U okviru festivala održane su i ravničarske igre, a nadvlačenje konopca izazvalo je najveću pažnju.

Izvor: Tronews

Ovaj sadržaj je deo medijskog projekta koje je podržao Grad Novi Sad. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

Na mestu nekadašnjeg Doma kulture u Stepanovićevu, juče je otvorena Kulturna stanica Stepanovićevo, a svečanost je započela koncertom kamernog orkestra „Kamerata“ i Stefana Milenkovića, našeg istaknutog violiniste.

Ovo je jedanaesta kulturna stanica po redu koja je otvorena u okviru ovogodišnjeg Kaleidoskopa kulture kao jedinstvena platforma kulturnih prostora u ovom delu Evrope, u okviru projekta „Novi Sad – Evropska prestonica kulture“.

Otvaranju je prisustvovao i gradonačelnik novog sada Milan Đurić koji je istakao da je ovo još jedan korak ka decentralizaciji kulture.

-Na mestu nekadašnjeg Doma kulture i novosadske Fabrike ‘Niva’ otvoramo novo mesto za kreativno izražavanje i okupljanje stanovnika svih generacija – Kulturnu stanicu ‘Stepanovićevo’. Ukupna vrednost izvedenih radova na rekonstrukciji ovog objekta iznosila je blizu 125 miliona dinara sa PDV-om. Kulturna stanica ima 923m2, a čitav objekat u okviru kojeg se nalaze Džudo klub, Lovačko društvo i Udruženje penzionera, zauzima 1743m2. Grad je opremio nameštajem prostor koji koristi Udruženje penzionera-, izjavio je Đurić. 

Đurić je istakao da posle pet godina možemo da vidimo da su kulturni sadržaji uključeni u svakodnevni život svih delova grada i gradskih četvrti, te da su polazno mesto svih posetilaca koji žele da se upoznaju sa lokalnim načinom života, navikama, običajima i aspiracijama, ali i da ga posebno raduje to što je Kulturna stanica „Stepanovićevo“ već donela kulturne sadržaje koji izazivaju veliko interesovanje, kao što je Studio klasičnog baleta, ali i broj ljudi zainteresovanih za koncert istaknutog umetnika Stefana Milenkovića. 

Virtuoz na violini svetske slave – Stefan Milenković mišljenja je da je upravo Kaleidoskop kulture jedan svetski festival, a na sinoćnem repertoaru, uz koji je mnogobrojna publika zaista uživala, našla su se dela klasične muzike ali i čuvena kompozicija Fredija Merkjurija „Boemska rapsodija“.

– Zaista je izuzetno zadovoljstvo i više od toga, velika čast što će ovo biti prvi koncert u ovom prostoru, jer po mom mišljenju, nikad nema previše prostora za kulturu . Ovde je akustika odlična, mislim da ćete to čuti večeras, a nadam se da će biti još puno godina, decenija i lepih kulturnih događaja ovde – izjavio je Milenković.

Izvor: Tronews

Ovaj sadržaj je deo medijskog projekta koje je podržao Grad Novi Sad. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

Mlađa populacija Novog Sada a i šire česti su posetioci ulice Laze Telečkog u Novom Sadu, naročito kada je noćni život u pitanju. A da li znaju ko je zapravo bio Laza Telečki?

Sa ciljem da se upravo kod mlade populacije stvori interesovanje za kulturni aspekt života u Novom Sadu je održan Dan Laze Telečkog u istoimenoj ulici.

Dan Laze Telečkog održan je 5. avgusta već treću godinu za redom sa početkom u 17 i 30. i posvećen je ovom velikanu srpskog glumišta.

Laza Telečki bio je srpski pozorišni glumac i reditelj i istaknuti član Srpskog narodnog pozorišta  u Novom Sadu . Školovao se u Karlovačkoj gimnaziji, a studije tehnike u Pragu je morao da napusti zbog nedostatka finansijskih sredstava. Kada je 1861. godine osnovano pozorište u Novo Sadu, postaje glumac a kasnije i reditelj.

Centralni događaj je bila izložba u istoimenoj ulici kroz koju su posetioci mogli da saznaju nešto više o samom Lazi uz prigodan muzički program u izvedbi Jožefa Ritera i Olivere Bolte.

Za najmlađe posetioce upriličena je radionica „Lutkarsko pozorište“, koja je mališane upoznala sa interesantnim likovima iz bajki, izradom pozorišnih lutaka, scenografijom i mnogim drugim zanimljivostima vezanim za lutkarsko pozorište.

U okviru “Dana Laze Telečkog” održano je predavanje kroz vođenu turu “Ulica priča priču Laze Telečkog” koju je vodila Biljana Milošević, turistički vodič.

Program je završen u sjajnom ambijentu “Lazinog Salaša”, uz degustaciju i druženje posetilaca. Organizovan je u saradnji udruženja Petrovaradin Media i HBO Color Media Events, uz finansijsku podršku Gradske uprave za kulturu Grada Novog Sada i Pokrajinskog sekretarijata za kulturu, javno informisanje i odnose sa verskim zajednicama.

Izvor: Tronews

Ovaj sadržaj je deo medijskog projekta koje je podržao Grad Novi Sad. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

U subotu je u novosadskoj Kineskoj četvrti održan drugi po redu Novosadki omladinski festival kojim je zapravo obeležen Međunarodni dan mladih u organizaciji udruženja građana „YOUTH FEST“.

Festival se organizovao u četiri opštine u Srbiji i to – Novom Pazaru, Kragujevcu, Sremskim Karlovcima i Somboru.

Festival je počeo „Sajmom omladinskih organizacija“ u 10.00 časova u kineskoj četvrti pored SKC „Fabrka“ u Novom Sadu i pružio mogućnost mladima da se upoznaju sa različitim omladinskim organizacijma, učestvuju u panel diskusiji, sportskim aktivnostima i zabave se uz bogat muzički program. Takođe, mladi su mogli da uživaju u Sportskoj zoni, u izložbi mladih umetnika, kao i da doprinesu dobrotvornoj akciji „Čepom do osmeha“.

Otvaranju festivala prisustvovao je i član Gradskog veća za sport i omladinu Ognjen Cvjetićanin, istakavši da je ova manifestacija odlična prilika za afirmaciju mladih u svim oblastima koje se tiču omladinske politike.

– Osim toga što nam je dodeljena titula Omladinske prestonice Evrope, doneli smo niz različitih akcionih planova, zahvaljujući kojima strategije mladih sprovodimo u delo – rekao je Cvjetićanin.

– Pre nekoliko godina formirali smo i Savet za mlade, u koji su uključene gradske institucije, te Parlament srednjih škola. Ove godine smo doneli i Lokalni akcioni plan od 2023. do 2025. godine. Suština našeg rada i zalaganja je stavljanje akcenta na mlade i omladinsku politiku. Neka simboli ovog dana budu entuzijazam, kreativnost, inicijativa i sve ono što čini mladalačku energiju, a mi ćemo nastaviti da sarađujemo i nižemo nove pobede – dodao je.

Program festivala je organizovan tako da svaki posetilac bez obzira na godine i interesovanja pronađe nešto za sebe što ga zanima. Među omladinskim udruženjima koja se bave zdravim navikama i sportom našlo se i Društvo „Podrži mlade” iz Futoga, čije su sfere delovanja ekologija, humanitarni rad, kultura, sport i edukacija mladih, a jedan od krajnjih ciljeva izgradnja Pretovarne stanice u Futogu.

Publika se, takođe, upoznala sa Akademskom inkluzivnom asocijacijom, koja pruža podršku studentima sa hendikepom, od pomoći pri nabavci uybenika do kasnijeg zaposlenja, kao i sa Novosadskim omladinskim forumom, koji se zalaže za ostvarivanje radnih prava mladih.

Organizovane su radionice u okviru projekta koji sprovode Ujedinjene nacije pod nazivom „Program vršnjačkog mentorstva promocije ljudskih prava, rodne ravnopravnosti i unapređenja učešća mladih u Srbiji“. Centralni deo festivala, od 17 časova, obeležio je takmičenje osmoro mladih neafirmisanih novosadskih DJ-eva, takozvani „DJ battle“, a finalisti su dobili vredne nagrade u vidu tehničke opreme koja će im služiti u daljim nastupima.

Od 20 časova održan je i revijalni deo festivala, tokom kojeg su do jedan sat posle ponoći, nasatupali poznati domaći kreatori elktronske muzike.

Izvor: Tronews

Ovaj sadržaj je deo medijskog projekta koje je podržao Grad Novi Sad. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

Posle dve godine pauze održan je 25. po redu Blokstok festivan u novosadskom Železničkom parku.

Festival je održan pred 15.000 ljudi, a posetioci su imali prilike da uživaju u deset koncerata .

Prvi Blokstok održan je 1998. godine kada je skup posetilo svega oko 200 posetilaca, međutim godinama je raslo interesovanje za ovakav tip manifestacije koji je, može se reći, prerastao u tradiciju, i danas proji na desetine hiljada posetilaca koji su u prilici da čuju najpopularnije rok izvođače današnjice.

Tokom dvodecenijskog “staža” Blokstok je imao priliku da ugosti neke od najvećih imena domaće i regionalne pank i rok scene, među kojima se izdvajaju Partibrejkersi, „Yu“ Grupa, Ritam Nereda, „Atheist Rap“, Brkovi, Prljavi inspektor Blaža i Kljunovi, Mortal Kombat, kao i mnogi drugi.

Organizator festivala, Marko Tončik, rekao je da je ovo festival koji pruža priliku pre svega mladim autorskim izvođačima da nastupaju, kao i da se neguju dobri komšijski odnosi, ali i da je njihov cilj da Blokstok dognu na još viši nivo.

Obe festivalske večeri otvarali su demo bendovi, koji su za nastupe izabrani na konkursima koji su prethodili održavanju festivala. Prve večeri otvorio ga je pobednički bend Ascend.

Nakon njih na binu su izašli novosadski predstavnici, 5 Minuta Slave, Tehacerosi i Magnituda. Nešto pre pola 11 na scenu su izašli zagrebački Brkovi praćeni koreografijom baklji iz publike.

Nastupom beogradsko-ćićevačkog benda Jorgovani i zvanično je otvorena festivalska sezona u gradu, a završen ovogodišnji Blokstok. Ulaz je bio slobodan, a partner festivala Banjalučka pivara.

Izvor: Tronews

Ovaj sadržaj je deo medijskog projekta koje je podržao Grad Novi Sad. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

U petak, 16. juna, u Novom Sadu, u Gradskoj koncertnoj dvorani je svečano otvoren 7. po redu NEO festival klasične muzike i trajaće sve do 30. juna.

Koncert je otvorio nas proslavljeni maestro na violini, Stefan Milenković i kamerni orgkestar „Kamerata Novi Sad“ koji su premijerno izveli delo „Karmina Burana“ Karla Orfa za violinu i gudače u aranžmanu Ane Krstajić.

Otvaranju 7. NEO festivala prisustvovao je i član Gradskog vеća zadužеn za kulturu Dalibor Rožić.

– Festival NEO je još jedan u nizu festivala na koji je Grad Novi Sad izuzetno ponosan, jer predstavlja neklasični festival klasične muzike, koji od 2017. godine donosi umetničku muziku u naš grad na jedan nesvakidašnji način. Osim što neguje različite muzičke žanrove, on predstavlja profesionalnu i stručnu manifestaciju koja svake godine okuplja sve veći broj svetski poznatih umetnika, koji ostvaruju trajnu saradnju i nastavljajaju sa njom i izvan naših granica. Posebnost ovog Festivala ogleda se u tome što je u velikoj meri posvećen deci i mladim talentima koji dobijaju priliku da učestvuju u majstorskim radionicama sa eminentnim umetnicima i sviraju u omladinskim orkestrima – rekao je Dalibor Rožić.

Kao i svih prethodnih godina festival obuhvata grupu različitih koncerata kojima se prikazuju različiti muzički žanrovi, a pored profesionalnihh muzičara, učestvuju i mladi afirmisani muzičari kao i deca.

Ovogodišnji NEO ima primese bečke klasike, romantizma, muzike 20. veka u kojoj se susreću umetnički, foklorni i popularni rok žanrovi, tako da kompozicije na festivalu promovišu klasike različitih epoha.

Festival će pružiti kamernu muziku Volfganga Amadeusa Mocarta, Ludviga van Betovena, Johanesa Bramsa, Cezara Franka, Sergeja Prokofjeva, orkestarske opuse Riharda Vagnera, Karla Orfa, a biće i rokenrola iz ruku najmlađih muzičara, kao i sevdalinki, tradicionalne, narodne muzike.

Drugi dan festivala obeležio je nastup Novosadskih rok klinaca na platou Katoličke porte, koji je nastavljen svirkom u novosadskoj Fabrici, kojе okupljaMusic Harmony i Kulturno skloništе.

Program koncеrta pod nazivom „Novosadski rok klinci”  bio jе, u skladu sa idеjom nеklasičnog fеstivala klasičnе muzikе, sastavljеn od „klasika rokеnrola”.

Narednih dana festivala na programu će biti izvođena dеla francuskih autora Ravеla, Dеbisija, Damaa, „Klasika ala cingarеzе“, Lеklеr, Tеlеman i Mocart i uzbudljivi opusi inspirisani romskim folklorom.

Festival su podržali Grad Novi Sad, Kulturni centar Novog Sada, Ministarstvo kulture, EU-Japan Fest, SOKOJ i brojni privatni sponzori.

Ulaz za većinu koncerta je besplatan, a komletan program se može preuzeti sa sajta http://www.festivalneo.org/

Izvor: Tronews

Ovaj sadržaj je deo medijskog projekta koje je podržao Grad Novi Sad. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

Medjunarodni festival vina Interfest, koji promoviše vinsku kulturu, održao se od 15. do 17. JUNA  na Trgu slobode u Novom Sadu. Festival je ove godine obeležio jubilej – 20 godina postojanja i održavanja, a ni kiša nije omela Novosadjane i ostale posetioce da se okupe na Trgu i degustiraju proizvode. 

Omiljena manifestacija Novosađana, počela je nastupom Tamburaškog orkestra Radio-televizije Vojvodine. Svoje proizvode predstavilo je više od stotinu izlagača sa preko 500 vinskih etiketa i na hiljade posetilaca.

Uz degustaciju pića pripremljen je i bogat izbor domaće hrane. Gradonačelnik Novog Sada Milan Đurić i ministarka poljoprivrede u Vladi Republike Srbije Jelena Tanasković obišli su štandove proizvođača i razgovarali sa izlagačima pred samo otvaranje.

Osnivač manifestacije, Nataša Budisavljević, Radišić je istakla da je za dve decenije održavanja Interfesta kroz ovaj festival prošlo više od pola miliona ljubitelja dobrog vina i da se nikada nije desi niti jedan incident.

To dovoljno govori o publici i izlagačima, proizvođačima vina i posebno malih, porodičnih vinarija koje se po pravilu izdvajaju u prvi plan.

Svoja vina predstavili su i gosti iz Mađarske, Hrvatske, Crne Gore i Slovenije, a po prvi put na festivalu su se našla i vina iz Slovačke.

Ulaz na festival je bio besplatan, a posetioci su vina mogli da probaju od 19 do 24 sata. Čaše i vaučere za degustaciju su se preuzimale na festivalskom ulazu.

Predstavili su se i proizvođači sireva, meda… sa tezgi su se nudili čvarci, kulen, šunka, štrudle i razni vojvođanski kolači i mezetluci. Promovisani su i vinski putevi Novog Sada i Riđice na kojima se neguje pečat podneblja, kao i turističke organizacije Vršca, Sremskih Karovaca, Bačke Palanke i Novog Sada.

Izvor: Tronews

Ovaj sadržaj je deo medijskog projekta koje je podržao Grad Novi Sad. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

Večeras je tradicionalno otvoren ovogodišnji Grožđebal u Sremskim Karlovcima, onako kako su svi posetioci godinama navikli.

Dve godine se ova manifestacija nije održavala zbog korona virusa, ali sada se nastavlja u starom duhu i trajaće sve do 2. oktobra.

Karlovačka berba grožđa svečano je otvorena večeras u 18 časova, a tu čast su ove godine imali karlovački vinari i vinogradari. Okupili su se pre svega proizvođači vina, a tu su uvek tradicionalno i proizvođači raznih domaćih radinosti.

Osamnaest izlagača, vinarija iz Sremskih Karlovaca se predstavilo posetiocima, a na tezgama se mogu naći i suveniri, kućne radinosti, kolači, kuglof po kome su Karlovci takođe poznati.

Preko dana program je rezervisan za najmlađe posetioce u vidu kreativnih radionica, animatora, karnevala i mađioničara, a večernji deo programa za one malo starije koji su uživali u izvedbama bendova i poznatih pevača.

Ova manifestacija je izuzetno posećena svake godine i važna je za promociju Karlovaca i njihovih vinogradara kako u Srbiji tako i u regionu. Svake godine ona okuplja sve više posetilaca, a ono što ih privlači je svakako romantični ambijet Karlovaca i čaša dobrog vina.

Grožđebal će trajati sve do 2. oktobra. Za to vreme u Karlovcima će biti izmenjen režim saobraćaja. Vozila će kontrolisano biti propuštana od raskrsnice Ulice patrijarha Rajačića sa Poštanskom ulicom, do raskrsnice Trga Branka Radičevića sa Ulicom mitropolita Stratimirovića, sva tri dana manifestacije, od 18 do 22 časa.

Novi Sad sa svojom okolinom je poznat po negovanju tradicije, kulture i običaja, a berba grožđa u Karlovcima je nešto što se svakako ne propušta. Običaj je da se svake godine berba grožđa obeleži i proslavi i probaju nova vina od mnogo sorti koje se gaje u Karlovcima.

Izvor: Tronews

Ovaj sadržaj je deo medijskog projekta koje je podržao Grad Novi Sad.Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

Dom kulture na Bukovcu, nadomak Novog Sada, duže vreme je bio devastiran i dotrajao objekat, a radovi na njegovoj rekonstrukciji počeli su prošle godine.

Nedano je ovaj objekat u potpunosti renoviran, a Bukovčani su dobili jedan moderan nov objekat, gde že moći da se održavaju razne svečanosti i sadržaji.

Rekonstruisani objekat Doma kulture u Bukovcu aktivno koriste KUD „Milica Stojadinović Srpkinja“ i Gradska biblioteka. Povodom završetka radova , Dom je obišao zamenik gradonačelnika Novog Sada, Milan Đurić.

– Bukovčani znaju da je objekat bio potpuno devastiran i da je shodno tome bilo potrebno izvesti veliki broj različitih radova: zaustavljanje vlage, kompletna zamena stolarije, krovnog pokrivača, zatim postavljanje hidro i termoizolacije. Danas smo u prilici da otvorimo uređeni Dom kulture i ja sam siguran da će stanovnici ovog dela grada biti ponosni na njega i da će ga rado koristiti. Mi kontinuirano ulažemo u Bukovac i možemo da kažemo da smo mnogo uradili, ali ima još dosta posla i nećemo stati dok svi građani Novog Sada ne budu imali jednake uslove za život“ – izjavio je Milan Đurić.

U okviru radova na rekonstrukciji, spušteni su plafoni, sređeni zidovi i postavljen je sportski pod u sali za probe. Postavljene su nove vodovodne, kanalizacione i elektro instalacije u objektu, dok su uvedene instalacije za računare, automatsku dojavu požara, zatim hidrantska mreža i gas.

Takođe, opremljena je čajna kuhinja, a uvedeno je i podno i zidno grejanje. Na ulazu u objekat izgrađena je rampa za invalide, montirana je nadstrešnica i urađena fasada. Rekonstruisan je i deo ulične ograde, oformljen je pešački i kolski ulaz i uređeno je dvorište. U uređenje objekta iz budžeta Grada Novog Sada izdvojeno je 24.130.706,16 dinara.

Izvor: Tronews

Ovaj sadržaj je deo medijskog projekta koje je podržao Grad Novi Sad.Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

Prošle nedelje, u kulturnoj stanici Svilara, održana je konferencija „Kulturna baština – participativni pristup“ na kojoj su učestvovali predstavnici udruženja „Almašani“ i članovi Faro mreže Saveta Evrope.

Faro mreža Saveta Evrope okuplja i povezuje organizacije lokalnih zajednica koje kulturno nasleđe aktivno koriste kao potencijal za razvoj svojih sredina, a cilj ove konferencije je bio i inicijativa za stvaranje nove mreže – „Faro Srbija“.

Almaški kraj je jedna od najstarijih gradskih četvrti Novog Sada. Ovaj kraj tradicionalno se veže za samo jezgro Novog Sada i prema popisu iz 19. veka čini najvećim delom predeo koji je danas poznat kao Podbara. Iako su nazivi tadašnjnih ulica bili drugačiji, Almaški kraj je bio i ostao sam centar dešavanja u gradu.

Konferenciji su prisustvovali koordinator Faro mreže i odelјenja za kulturnu baštinu pri Savetu Evrope Frances Pla, predstavnica odelјenja za kulturnu baštinu Saveta Evrope Jovana Poznan, a prisutne je na početku pozdravio član Gradskog veća za kulturu Dalibor Rožić.

– Zajedničkim delovanjem uprave i civilnog sektora, postigli smo da Almaški kraj, iz kojeg je Novi Sad potekao, ima zaštićen status na nacionalnom nivou, a sada pored brojnih programskih aktivnosti, sledi i realizacija jednog od najvećih gradskih projekata, uređenje i rekonstrukcija Almaškog kraja. Veoma mi je drago što su sa nama predstavnici samog vrha Faro mreže i što će se na konferenciji pridati značaj participativnosti kao važnom faktoru zaštite kulturne baštine. Udruženje „Almašani“ nastalo je tako što su lјudi poželeli da urade nešto dobro za sebe, za svoj kraj i svoj grad, pa su tako pokrenuli širu zajednicu da se uklјuči i postigli izvanredne rezultate. Poruka ovog skupa, ali i princip u radu Gradske uprave za kulturu, jeste da zajedno čuvamo svoj identitet, ono po čemu smo posebni, i da iskoristimo tu posebnost kao generator razvoja. Grad Novi Sad na tome predano radi, pa je i projekat Evropska prestonica kulture, prepoznao kao šansu da realizuje vredne i značajne poduhvate na tom polјu. Najbolјi primeri za to su Kreativni distrikt i objekti Mreže kulturnih stanica, a tu „Svilara“ zauzima značajno mesto – istakao je Dalibor Rožić.

Predsednik Udruženja „Almašani“ Marijan Majin podsetio je na podatak o tome da je njihovu inicijativu za očuvanje Almaškog kraja, kao spomeničkog dobra, Savet Evrope prepoznao i 2020. godine uvrstio ih u evropsku Faro mrežu.

Faro mreža Saveta Evrope prvi put ovde organizuje konferenciju sa idejom da Udruženje „Almašani“ bude moderator mreže „Faro Srbija“, a cilj je napraviti mrežu organizacija koje imaju slične ideje o tome kako sačuvati kulturno nasleđe.

Koordinator u odeljenju za kulturnu baštinu Saveta Erope i Faro mreže Frančesk Pla naveo je podatak o tome da je Faro mreža deo internacionalne konvencije Saveta Evrope koju je do sada usvojilo 28 zemalja.

– Sa Novim Sadom imamo dugu saradnju, Udruženje „Almašani“ su deo Faro mreže, a želja nam je da na teritoriji Srbije upoznamo i druge zajednice koje bi mogle da nam se priključe – naveo je Frančesk Pla.

Nasleđe ne sme biti samo svedočanstvo prošlosti, već treba da bude važna komponenta života u sadašnjosti i budućnosti.

Na centralnoj ovogodišnjoj konferenciji Faro mreže u Bordou govoriće predstavnica Udruženja „Almašani“ Violeta Đerković, koja će predstaviti sve što su Udruženje i Grad Novi Sad uradili na obnovi Almaškog kraja.

Izvor: Tronews

Ovaj sadržaj je deo medijskog projekta koje je podržao Grad Novi Sad.Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.