Аутор: Jovan Petković

Nakon velikog uspeha već tri održana “Novosadska WinterFesta” koje je posetilo više desetina hiljada Novosađana i posetilaca glavnog grada Vojvodine – Color Media Communications i Ninamedia i ove godine pripremaju najveći Christmas market u Srbiji.

Ovogodišnji “Novosadski WinterFest” će trajati od 21. novembra do 30. decembra 2019. godine.

Sada na već tradicionalan način, krajem godine u Novi Sad stiže novogodišnja čarolija, i to po ugledu na evropski praznični duh, što je od posebnog značaja danas kada grad nosi titulu Evropske prestonice kulture 2021 i Evropske prestonice mladih 2019 – navodi se u pozivu.

Prvi dan i otvaranje festivala bili su rezervisani za dečiji hor Čuperak iz Kikinde, čiji nastup se održao u 18 časova, dok je za muzički ugođaj nakon hora bio zaslužan bend Beogradski Tribute – BIJELO DUGME, koji se na pozornici na Trgu slobode našao u 19 sati.

Kao i prethodne tri godine, horovi dece i odraslih su pevali božićne i novogodišnje pesme na “Singing Christmas Tree“, muzički program su upotpunili nastupi bendova, a posetioci su imali prilike da uživaju u kuvanom vinu, poslasticama poput “vojvođanske gibanice”, “mađarskog kolača” i “američkih krofnica” kao i da kupe suvenire, novogodišnje ukrase i prirodne jelke sa busenom.

Bio je tu i “Novogodišnji fijaker” u kojem su posetioci mogli da se provozaju po centru grada, “Old Timer Photo-Boot“, “WinterFest kapija” i “Krila Anđela” za fotografisanje, ali i “WinterFest osmatračnica” sa koje Novosađani i turisti mogu iz “ptičje perspektive” da fotografišu Trg slobode.

Izvor: Tronwes

Dokumentarna izložba „Požarevački mir“, koju je priredio Кulturni centar Novog Sada u saradnji sa Austrijskim kulturnim forumom i požarevačkim Narodnim muzejom, svečano je otvorena u petak 25. oktobar 2019. godine u klubu „Tribina mladih“ КCNS-a. Goste iz Austrije i okupljenu publiku u ime КCNS pozdravila je Sunčica Marković,pomoćnik direktora ove kulturne ustanove.

Ova postavka, postavljena od utorka, 22. oktobra u klubu „Tribina mladih“,predstavlja šire viđenje istoimene velike međunarodne konferencije održane 1718. godine, koja je ishodovala mirovnim sporazumom sklopljenim između Habzburške monarhije i Osmanskog carstva.

Na četiri celine, 16 panoa, osim osnovnih informacija u vezi sa održavanjem ovog velikog mirovnog događaja, predočene su i posledice izmirenja velikih sila vidljivih u svim segmentima društva, politici, ekonomiji i kulturi, a koji sežu do današnjih dana.

Direktor Austrijkog kulturnog foruma Adrijan Fajks podsetio je da su pre oko 300 godina potpisani mirovni i trgovački sporazumi između Otomanskog i Habzburškog carstva koji su označili kraj rata između dve imperije i stabilizovali region.

– Ti sporazumi bili su za obe strane osnova novi političkih i ekonomskih odnosa.Mnoge tačke sporazuma i danas su zapanjujućerelevantne. Pored podsećanja na istorijske događaje, izložba koja je pred nama postavlja i pitanja o posledicama ovih sporazuma za Evropu u oblastima kao što su saobraćaj, ekonomija, politički odnosi, naučna i kulturna razmena – rekao je Fajks.

Fajks je dodao da je izložba bazirana na kustoskom projektu univerzitetskog profesora istorije Haralda Hepnera sa Кarl–Francens univerziteta u Gracu pod nazivom „The Impact of Passarowitz. 300 Years of Continuity in Europe”. Postavka je već prikazana u Muzeju u Gracu.

​Autor postavke Harald Hepner rekao je da se pre tri godine u Gracu započelo sa idejom na pripremi ove izložbe u saradnji sa požarevačkim Narodnim muzejem.

– Postavka je imala nemačku verziju u kombinaciji sa dosta materijala iartifakata. Za nekoliko meseci i nekoliko dodatnih programa, što je bila veoma uspešna akcija. To je bilo prvi put da su katalozi ove izložbe veoma brzo rasprodati i da je morala da se izradi druga edicija – kazao je Hepner.

On je, zatim, dodao da je nemačka izložba u Gracu bila prilagođena i za srpsku, tursku i rumunsku publiku. Početkom aprila ove godine turska verzija postavke prikazana je u Istanbulu, polovinom aprila srpska verzija u Požarevcu, a rumunska verzija postavke je bila u junu u Bukureštu.

Izvor: Tronews

Međunarodni video festival Videomedeja održan je od 10. do 12. oktobra 2019. godine na tri različite lokacije u Novom Sadu.

Svi ljubitelji video umetnosti mogli su da uživaju u programskom delu festivala u Muzeju savremene umetnosti Vojvodine, Malom likovnom salonu i kafe galeriji Izba.

Sva tri festivalska dana program je počinjao u 17h i trajao do ponoći, a ulaz je bio besplatan. Svečano otvaranje Festivala bilo je zakazano za četvrtak, 10. oktobra u Kino Sali Muzeja savremene umetnosti Vojvodine sa početkom od 20:00h. Festival je otvorila direktorica Udruženja za video umetnost Videomedeja, Ivana Sremčević Matijević i član Gradskog veća za kulturu, Dalibor Rožić.

Festival se sastojao iz takmičarskog i revijalnog programa koji su, kao i prethodnih godina, uredili Ivana Sremčević Matijević, Željko Mandić i Aleksandar Davić. Na konkursu za 23. Videomedeju pristiglo je preko 1000 prijava od kojih je oko pet odsto uvršteno u festivalski program. 

Takmičarski program sastojao se od tri selekcije – Projekcije, Medijske instalacije i Lunartis. U selekciji Projekcije, prikazano je 19 umetničkih radova (video, film, animacija), koji su konkurisali za nagradu Sfinga, dok je u Medijskim instalacijama bilo zastupljeno sedam umetničkih radova (medijske instalacije, VR (virtuelna stvarnost) i interaktivni projekti) među kojima je dodeljena nagrada Bogdanka Poznanović.

U okviru selekcije Lunartis predstavljeno je 11 studentskih filmova koji su konkurisali za dve nagrade, Lunartis nagradu koju dodeljuje žiri za najbolji film i Lunartis nagradu publike za najbolji film po mišljenju posetilaca (sabiranjem glasova publike).

Medijske instalacije i interaktivni projekti su tokom sva tri dana bili postavljeni u Malom likovnom salonu. U kafe galeriji Izba posetioci su mogli da vide studentske filmove iz takmičarske kategorije Lunartis koji su stigli iz prestižnih filmskih akademija širom sveta, radove domaćih autora iz selekcije Made in Serbia kao i VR (Virtuelna stvarnost) umetničke radove svetski poznatih autora. 

Izvor: Tronews

Internacionalni festival igre i muzike pod nazivom „Zov ravnice“, održao se deveti put u Novom Sadu, od 3. do 6. oktobra na Trgu slobode u organizaciji udruženja „Veliko kolo“.

Program je počeo u 15h, dok je svečano otvaranje festivala bilo upriličeno od 20h uz spektakularan vatromet.

Tom prilikom predstavila se Škola kubanske salse „Akokan“, orkestar i folklorne grupe „Velikog kola“ i plesne škole „Kvin“.

Tokom tri dana trajanja festivala, u centru su se predstavila brojna kulturno umetnička društva, plesni klubovi, horovi, bendovi, a svoje proizvode su predstavili brojni izlagači domaćih radinosti kao što su rukotvorine, pčelinji proizvodi, vino, kolači, ručni radovi, suveniri i drugo.

Na festivalu je učestvovalo više od 2.500 učesnika iz Srbije i inostranstva koji su zajednički promovisali folklornu baštinu, tradiciju, kulturu.

Zapažen nastup imalo je KUD Željezničar iz Sarajeva koje ima tradiciju dugu 74 godine. Deo KUD-a Željezničar je i “Ašk sevdah” u čijim je sevdalinkama uživala publika na Trgu slobode u Novom Sadu, a zanimljivo je da ovo žensko kulturno-umetničko društvo iz Sarajeva ima i jednog muškog člana.

Učešće je uzela i predškolska ustanova „Radosno detinjstvo“ osnovne i muzičke škole, škole za decu sa posebnim potrebama, plesne i pevačke grupe i neafirmisani bendovi.

Ovakav festival organizuje se zbog negovanja različitih narodnih tracija i kultura, kao i praćenje mladih i talntovanih ljudi u oblasti muzike.

„Zov ravnice“ predstavlja i jedinstven događaj za posetioce koji upoznaju različite kulture, druže se i zabavljaju.

Izvor: Tronews

17. Међународни филмски фестивал Ухвати филм се одржао од 23. до 29. септембра од 18 часова у Културном центру Новог Сада у организацији КАО Парнас. Током седам фестивалских дана, публика је потпуно БЕСПЛАТНО уживала у премијерним пројекцијама краткометражних филмова из свих крајева света и квалитетном пратећем програму који мења перспективе.

Фестивал је свечано отворен у понедељак 23. септембра од 18 часова уз дружење са пријатељима и донаторима. Отварање је обележио музички наступ Дражена Стојшина и Стефана Рудакијевића (МузикаНова), по тексту Миодрага Петровића, као и пројекција прошлогодишњих награђених филмова „Бориа“ и „Ловац на таленте“. Публика је уживала и у изложби предмета од рециклираног папира, чији су аутори корисници Радног центра ШОСО „Милан Петровић“ са домом ученика.

Пратећи програм наставио се 24. септембра од 18 часова, разговором са поводом: „ТИ ВРЕДИШ – где су, шта раде актери филмова са претходних Фестивала?”. Публика је још једном погледала снажне документарне филмове у којима су учествовали омиљени ликови, а затим директно од њих сазнала њихове тренутне животне путеве и колико их је документовање сопственог живота променило и унапредило.

Окосница фестивала био је сам филмски такмичарски програм, који се одржао се од 26. до 29. септембра од 18 часова. Чиниле су га премијерне пројекције чак 39 филмова из 18 земаља света, након чега су следили разговори са ауторима филмова, гостима и публиком. Ове године на реперотару су били анимирани, играни и документарни филмови, класичних и некласичних филмских формата.

Овогодишње 17. издање Ухвати филм Нови Сад одржало се под мотом „Ти вредиш“, са жељом да покаже колико сви вредимо без обзира на различитости и да удруженим снагама можемо да променимо перспективе. Његову реализацију подржало је Министарство културе и информисања Републике Србије, Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања и ЕРСТЕ банка.

Извор: Tronews

У уторак, 24. септембра 2019. године, у клубу „Трибина младих“ Културног центра Новог Сада отворен је Међународни фестивал прозе „Прозефест“, 13. по реду, који је трајј до 28. септембра.

Добродошлицу учесницима и поштоваоцима „Прозефеста“ пожелео је Ђорђо Сладоје, члан Организационог одбора „Прозефеста“. Он је рекао да су у протеклих 12 година гости „Прозефеста“ били неки од најзначајнијих српских и светских писаца.

И овогодишњи „Прозефест“ КЦНС организовао је уз подршку Градске управе за културу и уз драгоцено учешће ученика из новосадских гимназија и њихових професора.

Бојан Панаотовић, директор КЦНС, упутио је поздравну реч учесницима нагласивши да су кроз ову светковину прозног стваралаштва прошли многи великани писане речи.

Фестивал прозе званично је отворио Миљенко Јерговић, прошлогодишњи лауреат Међународне награде „Милован Видаковић“ беседом коју је започео речима: „Данас се налазимо на месту у славу књижевности, приче, текста и риме“.

– То је увек и на сваки начин слављење нечег што није колективно, што је до последње сржи, реченице и речи индивидуализовано. Управо то нас спасава од терористичких напада, од рата. Једино док је наша реч сама против света, ми смо неспособни да се претворимо у масовне убице и манијаке, јер сваки масовни убица убија у име неке колективне идеје – нагласио је Јерговић, и додао да је сврха књижевности да људе задржи у стању „изван крда“.

Јерговићу је потом уредник говорног програма КЦНС Недељко Мамула поклонио писмо које је овој институцији културе септембра 2000. године упутио Александар Тишма, препоручујући им да угосте у Новом Саду тада младог Јерговића, који је био избегао из Сарајева у Загреб.

Пошто му је престижну Међународну књижевну награду „Милован Видаковић“ уручио директор КЦНС, Бојан Панаотовић, овогодишњи лауреат, руски писац Виктор Јерофејев, рекао је да не жели да га доживљавају као меког, хуманистичког писца.

Публици овогодишњег „Прозефеста“, поред Јерофејева, представило се још пет писаца: Наталија Фједорчук (Пољска), Дејан Трајкоски (Северна Македонија), Роланд Орчик (Мађарска), Драгиња Рамадански и Милутин Ж. Павлов (Србија).

У музичком програму на свечаном отварању фестивала учествовали су Тодора Стојиновић и бенд „Шесто чуло“.

Извор: Tronews