MESTO KOJE MAMI

Postoje ta neka mesta u gradu u kojima se osećamo nekako posebno. Mesta koja su za nas drugačija od drugih, ali nikome to ne umemo da objasnimo. Ne možemo taj smisao da iskažemo u nekoliko redaka, da ga povežemo u nekoliko rečenica. Jednostavno je to tako i sa tim se mirimo. Ali sa druge strane, opet, lako se razumemo sa onima koji se, kao i mi, prepoznaju baš na tom mestu. Sa njima reč, dve i eto nas za istim stolom. Priča počne, nastavi se i traje. Sretnemo se opet koji put slučajno baš za tim stolom i nekako, samo od sebe, potpuno prirodno, to postane naše mesto. Kada zovemo restoran da rezervišemo, kažemo da nam ostave onaj „naš sto“. A zaista je lepo i nekako uzvišeno imati taj sopstveni sto. Čak se i raspored sedenja zna, nekako se nametnuo sam od sebe.

Dok koračaš ka stolu, ti prilaziš prijateljima sa osmehom na licu, poželiš im dobar dan, sedaš i jednostavno uživaš. U stvari, uživancija je počela čim si kročio u restoran. Nekako se osećaš kao kod kuće. I zaista, retka su mesta u gradu gde se u potpunosti tako lepo osećaš, kao svoj na svome. Domaćinska atmosfera i istorija koju nose određene kafane, restorani čine ih posebnim, a ti želiš da ih zadržiš samo za sebe i svoju ekipu. Pomalo sebično, da, ali mi razumemo. Delić sebe ostaviš svaki put kada dođeš baš na tom mestu. Vreme koje provedeš tu, domaćini znaju da cene. I to se oseti, to se vidi na način na koji te dočekaju, usluže i isprate. Kada pronađeš takvo mesto, sva druga biće nedovoljno dobra. Ma i da su najbolja, najlepša, najveća, neće biti posebna kao ono tvoje, ono naše. Jedinstveno, neprikosnoveno i neponovljivo.

Samo da nastavi da traje. A trajaće dok god postoje ljudi koji će prepoznati u njemu sav trud i ljubav koji su domaćini uložili u to mesto.

bata--pezo

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *