Crvena kao ljubav, topla kao „volim te“

Ponekad se zamislimo i prisetimo se sasvim iznenada nekih prošlih vremena, nekada dragih ljudi. A sve to pamtimo sa razlogom…

Možda su ti ljudi, njihove reči i smeh ostavili dubok trag u nama. možda nam je tada njihova podrška bila od iznimne važnosti. Jednostavno, zavoleli smo ih…

…Zavoleli smo mesto gde smo se upoznali, one staze kojima smo najčešće hodali. Unazad nas vraćaju najčešće mirisi. Iznenada osetimo neku dobro poznatu aromu i na tren zastanemo pokušavajući da dokučimo na koga tačno nas podseća. A onaj malešni, vragolasti osmeh znak je da smo se setili razloga zbog kojeg je taj neko ostao upamćen…

      Desi se da, godinama kasnije, baš Vi dobijete taj nekada dugo očekivani poziv, jer možda je miris leta njega podsetio na Vas, a da vi to ne znate.  Možda se setio vaših šetnji peskovitom obalom Dunava u toplim letnjim noćima ili onih večera sa pogledom na reku. I nasmejete se, jer tako mora. I prihvatite taj poziv i predložite restoran u kojem ste nekada davno sedeli, jer to kultno novosadsko mesto čuva u sebi jedno slatko doba.

Na pomen njegovog imena, uvek su Vas podilazili žmarci. Sada vam je jasno i zbog čega…

I kao i svaki put, naručićete onu dobro poznatu riblju čorbu i sa nestrpljenjem ćete je čekati. Jer njena aroma, Vas je uvek mislima vodila do njega, do tog mesta i tadašnjih dana. Govorili su vam da je život čudo, niste verovali. Sada uživajte u toploj čorbi čiji miris jednostavno Vas opija. I niste sigurni da li je do same riblje čorbe ili do svega što je prethodilo ovoj večeri i ovom susretu.  A reči kao da čete vojnika, same pronalaze svoj put, dok topla čorba opušta Vaš um i vašu dušu.

Zahvalite ste sebi što ste dopustili da od života ukradete ovaj trenutak potpune sreće.

pamtite ih, jer svaki momenat koji Vam se vratio je znak da ste iskreno voleli, a to ne ume svako. 

bata--pezo

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *